Rhapsody of Fire u klubu Drugstore!

Gde ima vatre, ima i puno dima.

Koncert Rhapsody-a ove godine je od pocetka naleteo na poteškoće. Od premeštaja lokacije svirke iz Zappa Barke koja preti da potone, do samih poteškoća pri nameštanju u klubu na vreme, akustike u prostoriji, pa cak i prilagođavanje bendova da svi stanu u satnicu, delovalo je kao da je viša sila odredila da bude raspad od događaja. Uprkos svemu tome, izvođači su nam uspeli prirediti predivan spektakl.

Claymorean kao prva predgrupa su automatski postavili vajb i standard cele svirke. Neverovatan spektakl na bini koji bi bio nezaboravan i diskutabilno najbolji na događaju da nije bilo tonske sabotaže koja para uši svakih par minuta.

Odmah za njima, momci iz Oathbringera su odmah preuzeli štafetu i pokazali kako zvuči pravi epski spektakl, ma koliko efemeralan. Njihov nastup (kao i od Claymorean-a) je morao biti skraćen na celih 15 minuta da bi ostalo dovoljno vremena za glavni nastup, usred kasnog početka svirke. Bez obzira na to, pokazali su u kratkim i jasnim crtama koliko su dobri, i nisu ostali bez veoma zasluženog aplauza.

Za glavnu tačku, Rhapsody of Fire su definitivno zapalili binu od početka do kraja. Stručno su animirali publiku za celo njihovo vreme na bini, pokazujući veliko uživanje u onome što rade, što se i da videti; odnosno, videlo bi se, da nije bila prisutna toliko velika dimna zavesa da su fotoaparati skoro neupotrebljivi. Čak i tada, Đakomo Voli je pokazao zbog čega je on bio drugi Glas Italije 2014. Godine, i da 12 godina to nije umanjilo. Lično je organizovao poštenu šutku u kojoj je i sam eventualno učestvovao, kao i Wall of Death pred kraj performansa. Bez obzira na to što je zbog akustike sve odzvanjalo, njihovo umeće je bilo jasno i nestručnom uhu. Sa obećanjem da će nastupati i sledeće godine u Srbiji, ostaje nam ovo nezaboravno iskustvo i isčekivanje njihovog ponovnog dolaska.

Tekst: Marko Roknić