Treći po redu Black Metal Assault je izašao iz Novog Sada i progruvao u Zemunu u klubu Fest sa lineup-om od 5 bendova. Bend koji je otvorio veče je bio neviđeni Into Everblack iz Novog Sada. Kažem neviđeni jer nažalost, zbog malog zakašnjenja, nismo stigli da ih vidimo uživo. Iz priloženih snimaka na društvenim mrežama deluje da su itekako uspeli da kroz ceo svoj nastup održe kvalitet i atmosferu koja je možda više treš, ali sigurno i dalje priliči tematici underground-a.
Nedugo posle njih su nastupili i mladi Arson iz Kruševca, koji su istinski demonstrirali da je nastup na bini jednako i spektakl za oči koliko i za uši (to jest, dok te ne zaslepi strob i samo otisak istog imaš na rožnjači do kraja njihovog nastupa). Arson su došli u full kostimima, sa punom kapom rekvizita, poštenom dozom dramatičnih gestikulacija i finim corpsepaint-om na skoro svim članovima benda.
Štagod da je škripalo u samoj svirci i delovalo neuvežbano, svojom vizuelnom prezentacijom su i više nego nadoknadili, što se ponajviše da pripisati vokalu benda, koji je u velikom delu izneo ceo nastup na svojim leđima do te mere da se iz čistog naboja atmosfere instantno stvorila šutka skoro odmah pred binom, deljena tankim slojem od jedne osobe.
Šakal, još jednom na SBMS, ovaj put nisu bili sputavani lošom akustikom i tonom koje su imali u Novosadskom K9 prošloga puta. Iako ne bez tehničkih poteškoća i ovaj put, mnogo bolje su pokazali zašto su popularni koliko i jesu. Ko je zbog Šakala došao, sigurno je dobio ono što je i očekivao; sirov, agresivan i čist blek sa finom dozom folk i paganskih motiva.
Sigurno nisam jedini član publike kome je od ovog događaja u ušima ostala urezana izjava: „Slušaj Jebeno Ovo“, praćena diskutabilno najboljem nastupu za to veče, i to da je death metal, a ne blek. Deadspawned su svoj nastup okarakterisali Veoma ležernom spikom na mikrofonu, neverovatnom veštinom bubnjara, rifovima koji sami zavrću vrat do lomljenja i odličnom atmosferom koja je držala sve prisutne u lokalu čak i duboko nakon ponoći. Iako se može diskutovati o broju promila na bini za vreme nastupa, o kvalitetu nastupa (ignorišući neke tehničke probleme) nema nikakve rasprave.
Na veliku žalost, Svartgren, zadnji bend na događaju su nastupili fino posle 1 ujutru, i tada je već uveliko rasipanje publike bilo u toku. Uprkos tome, bend je profesionalno odsvirao kao da je još uvek lokal krcat do plafona, kao i što je bio na početku večeri. Umor je izgleda sustigao i tonca, a ne samo publiku, jer je prelazna muzika ostala uključena tokom prvih par pesama benda, istinski ukaljajući kvalitet njihovog nastupa; što je šteta, jer su definitivno jedan od boljih blek metala na domaćim prostorima. Avaj, kašnjenje, redosled u lajnapu i izgleda ceo raspad na kraju događaja im definitivno nije išao u prilog.
Celom SBMA3 je obitavao jak naboj underground-a, uključujući i osvetljenje (čak i previše, na veliku štetu svake kamere i fotografa na mestu događaja) i nadamo se da treći SBMA neće biti i zadnji; količina prodatih karata sama govori koliko su ljudi želljni ovakvih svirki na našim prostorima.
Tekst: Marko Roknić
+ There are no comments
Add yours