Dobar vajb uz Psihomodo pop u Domu omladine

Imam materijala za pesmu koja bi bila totalno u njihovom fazonu, koliko sam umorna otišla na njihov nastup, ili što bi oni rekli : “Ne znam dal sam živ, možda sam vampir”…

Psihomodo pop u Domu omladine

Ali, znala sam da uz Psihomodo pop ide uvek dobar provod, što me je nateralo da se pokrenem i definitivno je tako i bilo. Sala Doma omladine je bila prepuna, a ljudi je bilo i van nje.Na scenu su izašli prvo ostali članovi benda i počeli da sviraju, a Gobac nas je dramski ostavio da ga iščekujemo i gradimo euforiju uz muziku koja je od prvog takta pozivala na pokret.

Zatim je Gobac izašao na scenu noseći čašu na stopicu u ruci i počeo da peva, a svako ko je ikada slušao ovog čoveka uživo, zna da su njegovi nastupi živi, energični, u konstantnom kontaktu sa publikom i beskrajno su zabavni i za gledanje i za slušanje.

Od momenta kako je kročio na scenu, pa u naredna dva sata, publika je pevala, skakala i smejala se zajedno sa bendom.

Psihomodo pop posle 40 godina na sceni još uvek je svež i kvalitetan i ume da učini svoj nastup posebnim.

Desetak pesama kasnije, Gobcu je mikrofon ukrasio i jedan brushalter koji je dobio iz publike, mada je bilo nekih komentara o veličini istog.

Publiku su uglavnom činili vršnjaci benda, ali je bilo i mlađe populacije. I mada je napolju bilo hladno, mi smo se uz stare, mada i nekoliko novih pesama sa albuma “Digitalno nebo” koje su nam po prvi put otpevali i koje su nam legle iz prve, odlično zagrejali u Domu omladine. Naravno, bilo je bisa, ne jednom, već dva puta. Na drugi bis je Gobac izašao sam sa gitarom i otpevao nam za kraj pesmu koju : ” Uvek svira Gile iz Električnog orgazma.”