Svedoci smo svojevrsnog novog svetskog poretka. Ratovi plamte na sve strane, momčad kojima produženi sa mlekom teče venama bivaju regrutovani u paravojne formacije zvane ICE, meni je pomerena margina crvene zone na strujnom računu. Svet zaista ide dođavola, i to na rolerima. Ako bismo sve ove događaje pretočili u film Kventina Tarantina sa svim dozvoljenim i nedozvoljenim supstancama pomešanim u jedan veliki blender, dobili bismo One Battle After Another. Film sa nula budžeta, ovo kinematografsko ostvarenje nosi isključivo gluma. I želja za revolucijom! Smrt fašizmu, sloboda feminizmu!
Paul Thomas Anderson je čovek koji ima neobičan fetiš na gubitnike i autsajdere. Od kockara u “Hard Eight”, porno glumaca u “Boogie Nights”, do pohlepnog naftnog luđaka u “There Will Be Blood”, svaki njegov film je bio o ljudima koji se ne uklapaju, i to ne zato što ne žele – već zato što jednostavno ne mogu. Ja se jako identifikujem sa svima njima, jer prosto ne mogu da budem normalan, sve i da želim. One Battle After Another je film koji nastavlja tu tradiciju, ali u mnogo većem, politički zagađenijem i emocionalno složenijem obimu.
Film prati Boba Fergusona (Leonardo DiCaprio), bivšeg revolucionara koji je pre dvadesetak godina dizao pobune i rušio sisteme, a sada uglavnom jedino što ruši su boce viskija i sopstvenu jetru. Ostao je sam sa ćerkom Willom (Chase Infiniti), dok njegova bivša ljubav Perfidia Beverly Hills (Teyana Taylor) – da, to joj je stvarno ime – luta negde između ideala i izdaje. Njihov svet više nije svet heroja, nego paranoje, murije i nasilja koje preti svemu što liči na normalan život.
DiCaprio je ovde fantastičan. Njegov lik Bob je alkoholičar i generalno drogoš sa previše savesti i premalo discipline.
Naravno, tu je i zlikovac: pukovnik Steven J. Lockjaw (Sean Penn), vođa belih nacionalista, čovek koji se ponaša kao da mu je David Duke mentor, a Joker lični trener. Penn ga igra kao besnog sredovečnog kompleksaša koji bi da “očisti Ameriku” dok mu iz svake pore curi frustracija što ga niko više ne shvata ozbiljno.
DiCaprio je ovde fantastičan. Njegov lik Bob je alkoholičar i generalno drogoš sa previše savesti i premalo discipline. Njegov komični tajming je iznenađujuće dobar – često deluje kao Buster Keaton koji se slučajno našao u ratu. Ispod te šašavosti krije se ogromna količina tuge i griže savesti. Kad u jednom trenutku gleda ćerku i kaže joj “Znam da sam zajebao”, to deluje kao da i sam DiCaprio kroz ekran priznaje sve promašene oskare do sad.
Anderson mu daje dovoljno prostora da balansira između komedije i drame. Jednog minuta Bob zaboravlja lozinku kojom bi mogao da kontaktira bivše saborce (da, bukvalno zaboravi šifru za revoluciju! Koju je najverovatnije on sam i smislio!), a već sledećeg pokušava da preživi napad paravojske koja proganja migrante. Film je apsurdan, ali i bolno realan – što bi u prevodu značilo da je tačno onoliko sumanut koliko je svet danas, a pogotovo u Amerikama.
Penn ponovo pokazuje da ume da igra ljude koji bi u realnom životu završili na nekoj listi za posmatranje.
Penn ponovo pokazuje da ume da igra ljude koji bi u realnom životu završili na nekoj listi za posmatranje. Njegov Lockjaw je istovremeno i groteskan i zastrašujuć. Ima momente kada deluje kao karikatura, ali Anderson to radi namerno – kroz ironiju pokazuje koliko su takvi ljudi zapravo smešni i tragični. Penn bukvalno urla svaku repliku kao da mu je neko polio kafu po nacističkoj uniformi. I da, ako već ima dva Oskara, ovaj bi mogao biti treći, jer nijedan drugi glumac ove godine ne urla “čistota rase” sa više energije.
Anderson kombinuje frenetičnu energiju akcionih scena sa prepoznatljivom estetikom američkog mita. Monument Valley se pojavljuje kao omaž starim vesternima, a scene jurnjave kolima po pustinji pri kraju filma izgledaju kao da je Ford snimao “Mad Maxa” na LSD-u. Kamera se ne smiruje ni na sekund, ali film nikad ne gubi fokus. U trajanju od 2 sata i 41 minut, “One Battle After Another” bukvalno nema dosadnu scenu što je fenomenalno dostignuće. U svakom trenutku se nešto ruši, eksplodira, vrišti ili – u najgorem slučaju – puši cigareta uz filozofsku raspravu o smislu revolucije. Ali čak i ovi momenti služe da nam daju predah kako bismo uzjahali val akcije sa osveženom perspektivom. Majstorstvo režije!
Muzički izbor je još jedan Andersonov as iz rukava.
Muzički izbor je još jedan Andersonov as iz rukava. Od klasičnog roka do R&B-a, svaka pesma ulazi u kadar u savršenom trenutku. Jonny Greenwood opet potpisuje muziku i dodaje sloj paranoje i napetosti. Ima scena u kojoj se pucnjava odvija uz “Ain’t No Sunshine” – i da, zvuči upravo onako genijalno kako zvuči na papiru.
Film jasno cilja na Ameriku današnjice, ali ne moralizuje. Anderson koristi radikalizam i konzervativizam kao dva oblika iste bolesti – one koja nastaje kada ego i ideologija zamene empatiju. Scene u migrantskim centrima su brutalne, ali ne eksploatišu patnju. Tu se vidi da Anderson ne snima za jeftine poene, već da pokušava da razume kako su svi ti likovi postali slomljeni ljudi. Da, čak i ako su pravi nacoši.
Najveće iznenađenje filma nije eksplozija, ni Pennov monolog, već odnos između Boba i Wille. Anderson tu pravi nešto što nismo očekivali – nežan, dirljiv odnos između oca i ćerke u svetu gde su svi cinični i umorni. Chase Infiniti je otkriće. Iako mlada, igra s neverovatnom prirodnošću. U scenama gde prkosi ocu, film deluje gotovo improvizovano – što je zapravo kompliment. Njihovi razgovori su duhoviti, emotivni i često bolno realni. Kada mu Willa kaže: “Tata, nisi ti revolucionar. Ti si samo lik koji ne zna gde mu je upaljač”, film vas prvo nasmeje, a zatim probije emocionalni plafon.
Akcija u “One Battle After Another” je haotična, ali u najboljem mogućem smislu.
Akcija u “One Battle After Another” je haotična, ali u najboljem mogućem smislu. Anderson ne koristi previše CGI-ja – sve deluje prljavo, realno, opipljivo. Automobilska jurnjava niz brda i doline izgleda kao da ste se zakucali u ekran. Kamera je divlja, montaža perfektna, a tempo lud. Najbolji opis filma bi bio “John Wick koji je pročitao Pynchona i popio previše burbona”.
Film stalno menja ton – iz komedije prelazi u tragediju, pa opet u akciju. U drugim rukama to bi delovalo kao zbrka, ali Anderson drži sve pod kontrolom kao da diriguje haos. Što je najluđe, uspeva mu u potpunosti! To što uspeva da balansira političku satiru, porodičnu dramu i adrenalinsku akciju – to je skoro pa čudo.
Benicio del Toro kao Sensei je briljantan – čovek koji ne zna da li je učitelj karatea ili parodija samog sebe. Regina Hall ima manju, ali upečatljivu ulogu novinarke koja pokušava da razotkrije istinu, dok Teyana Taylor kao Perfidia balansira između karizme i opasnosti. Likovi su šareni, ali ne deluju prenatrpano. Anderson zna gde da ih smesti i kada da ih pusti da dišu.
Meni lično, “One Battle After Another” je najuzbudljiviji Andersonov film još od “There Will Be Blood”.
Meni lično, “One Battle After Another” je najuzbudljiviji Andersonov film još od “There Will Be Blood”. Ne toliko zbog priče, koliko zbog energije. Film ima onu vrstu besa i ludila koje se retko viđa u današnjem sterilnom Holivudu. Istovremeno je politički relevantan i beskrajno zabavan. Jedina zamerka – možda malko predugačak srednji deo, gde se Anderson zadrži na ideološkim dijalozima koji mirišu na filozofski seminar sa previše dima i premalo poente.
Ali onda sledi jurnjava, eksplozija, Penn koji urla “Bog blagoslovio Ameriku” dok mu auto plane – i sve je oprošteno. Nisam se ovako iskreno zabavljao u bioskopu godinama.
Zaključak
“One Battle After Another” je film o ljudima koji više ne znaju zašto se bore, ali i dalje idu u rat. Anderson uspeva da spoji sve svoje teme – autsajdere, društvene konflikte i traganje za smislom – u jedno ogromno, haotično, ali duboko lično delo. DiCaprio briljira kao otac koji pokušava da spasi ono malo dostojanstva što mu je ostalo. Penn je zastrašujući i smešan u isto vreme, a režija je vrhunska kombinacija kontrole i haosa. Ako postoji savršen balans između umetnosti i zabave, ovo je to. Anderson je napravio nešto što se retko viđa – film koji je i pametan i lud, i ozbiljan i urnebesan.
+ There are no comments
Add yours