Nouvelle Vague u Domu Omladine

Prošlo je nedelju dana od kako sam slušala i gledala (verujte ima itekako šta da se vidi) Nouvelle Vague u Domu Omladine. Dakle imala sam vremena da mi se slegnu utisci i još uvek sam u fazonu : Oh mon Dieu, quel bon spectacle! (Oh Bože, kako dobar šou!)

Ljubav na prvo slušanje…

 Amerikana je bila rasprodata i samim tim prepuna. Ja sam se kao i uvek osvrnula oko sebe pre početka koncerta. Ljudi je bilo kao mrava, pretežno starijih generacija, što ne iznenađuje s obzirom na to da su obrade pesama koje ova francuska grupa izvodi uglavnom stari pank klasici.

Ugasilo se svetlo i u polumrak je zakoračila Marine u crnoj svetlucavoj haljini i od prvog stiha pesme Love will tear us apart, koji je otpevala znala sam da me čeka nešto posebno. Njen nežan, ali veoma poseban i emotivan način pevanja me kupio momentalno.

U sledećoj pesmi joj se već pridružila koketna i poletna Alonya i energija na sceni je počela da se menja. Zajedno čine veoma dinamičan spoj i u svakoj varijanti zvuče savršeno.

Njihova hemija na sceni je nešto zaista posebno, verovatno super hot fantazija mnogim muškarcima koji su bili prisutni, ali u pesmama koje pevaju posebno, od Marine dobijate taj neki osećaj topline i nežnosti, dok Alonya predstavlja nešto sirovo i zavodljivo.

U toku jedne svetlima prigušene scene, dok je  pesmu izvodila Marine, prilično su se igrali sa svetlom, Alonya se išunjala sa bine i popela na balkon. Onog momenta kada je Marine završila pesmu, reflektor se upalio i obasjao Alonya-u koja je bukvalno ležala na šipci na balkonu i odatle nastavila da peva. I sve do kraja nastupa nije prestala da oduševljava, niti da iznenađuje.

Pre početka pesme Too drunk to fuck, natočila je piće sebi i Marine, a zatim sa flašom sišla i počela da poji ljude u publici. Nekima je sipala u čaše, nekima direkt u usta. Na svaku bržu pesmu je plesala i pokazivala svoje umeće i u tome. Apsolutna dominacija scenom.

Ostali članovi benda su svi u nekom trenutku imali neki svoj mali šou, veče je bilo ispunjeno dobrom muzikom, zabavom i smehom. Devojke su menjale haljine, bilo je tu i nekih koreografija, sve u svemu veče za pamćenje i uživanje.

Ja sam ih ovom prilikom prvi put slušala uživo i neizmerno sam uživala. Rado bih ih slušala i gledala ponovo. Po mom mišljenju ovo je jedan od onih bendova koji bolje zvuče uživo i čiji su nastupi zaista za pamćenje.

A ako vam sve ovo nije dovoljno, podeliću jednu anegdotu iz publike. Pored mene su stajale dve devojke koje su sa takvim oduševljenjem posmatrale ceo koncert i svaki put kada bi se nešto ludo i neočekivano desilo na sceni, podvriskivanjem izgovarale: Francuzi! Francuzi!

Ako volite taj francuski “Je ne sais quoi” , ono samo njihovo nešto, drugi put ih nemojte propustiti!